Branislav Nušić
Branislav Nušić (1864–1938) rođen je u Beogradu kao Alkibijad Nuša. Školovao se u Beogradu i Gracu, gde je studirao pravo. Radio je kao činovnik i diplomata, bio je novinar, osnivač listova i upravnik pozorišta u Novom Sadu, Skoplju i Beogradu. Zbog satirične pesme o kralju bio je i u zatvoru, a upravo iskustvo sa činovništvom i vlašću oblikovalo je njegovu književnost.
Nušić je najveći srpski komediograf. Među njegovim komedijama su „Narodni poslanik", „Sumnjivo lice", „Gospođa ministarka", „Ožalošćena porodica" i „Pokojnik". Njegov humor je oštar, ali dobronameran, uperen protiv birokratije, korupcije, sitnih ambicija i ljudske gluposti. Umro je 1938. godine u Beogradu.
„Sumnjivo lice" je satirična komedija u dva čina, tzv. komedija društva i naravi. Nušić ju je napisao krajem 1880-ih godina, ali je objavljena i izvedena tek mnogo kasnije: prvi put na sceni beogradskog pozorišta 1923. godine. Pisac je delo zasnovao na Gogoljevom „Revizoru" i šaljivo ga nazvao „Gogoljijada u dva čina". Radnja se događa za vreme vladavine dinastije Obrenović, u nekoj varoši u Srbiji u kojoj je najvažnija vlast sreski kapetan.
Prvi čin. Sreski kapetan Jerotije Protić navikao je da otvara tuđa pisma, zbog čega je nekada izgubio službu u pošti. Otvara pismo upućeno njegovoj ćerki Marici i saznaje da ona voli Đoku, a ne pisara Viću, za koga su je roditelji želeli udati. U isto vreme pisar Vića donosi poverljiv telegram iz ministarstva. Kapetan i Vića pokušavaju da ga dešifruju i zaključuju da neko „sumnjivo lice" nosi u varoš spise protiv dinastije. Pogrešno protumače poruku, ali kapetan odlučuje da je to prilika za napredovanje: ko uhvati krivca, napreduje u službi, pa Viću obeća Maricinu ruku ako ga uhvati.
Marica majci prizna da voli Đoku i da ga je pozvala u varoš, te da će pobeći ako joj roditelji ne dozvole brak. Otac je ne sluša. Dobija vest da je Đoka stigao u hotel. Kapetan sazove činovnike, a oni znaju samo da je sumnjivo lice mlad čovek. Vića predlaže da se pozove sreski špijun Aleksa Žunić, koji saznaje da se mladić prijavio u hotelu „Evropa". Činovnici kreću u „lov", a kapetan se naoružava kao da ide u rat.
Drugi čin. U kancelariji pisari Žika i Milisav, mamurni od prethodne noći, razgovaraju o piću, a Žika građaninu Miladinu objašnjava da je zakon kao kantar na kome se paragrafi dodaju dok ne nagne na željenu stranu. Kapetan diktira telegram ministru i hvali se hapšenjem, iako su se pri hapšenju svi uplašili. Počinje saslušanje: mladić se predstavlja kao Đorđe Ristić i odbija da odgovara. Vića čita njegova pisma, među kojima je i Maricino pismo u kome ismeva Viću i kapetana. Marica upada u sobu i na očigledan način grli Đoku pred svima. Vića se uvredi i odlazi.
Kapetan paničari i izbacuje sve iz sobe. Žika mu predlaže da pusti Đoku da „pobegne" i da javi ministru da je pobegao iz zatvora. Tada stiže novi telegram: pravi krivac uhvaćen je u drugom srezu. Kapetan odlučuje da ode u Beograd sa ćerkom i zetom, a krivicu za sve da svali na Viću. Komedija se završava sitnom svađom: Žika, iznerviran Miladinovim ponavljanjem, gađa ga krpom.
Kapetan Jerotije Protić je tipičan predstavnik vlasti: odan dinastiji, ambiciozan, lažljiv i glup. Karijeru ceni više od porodice, voli da čita tuđa pisma i okružuje se poslušnim ljudima kojima prašta sitne prekršaje. Vića je pisar i beskrupulozni karijerista koji hapsi nevine ljude i naplaćuje oslobađanje, a Maricu želi samo zbog položaja i bogatstva.
Žika je pisar i večito mamuran pijanica koji se zadovoljava sitnicama, ali je uprkos tome često razumniji od ostalih. Milisav i Tasa su pisari koji se ponašaju kao deca: podmeću jedan drugome, drže u fiokama čarape i donji veš. Aleksa Žunić je priprost sreski špijun, Miladin je seljak i ulizica, a gazda Spasa je prevarant koji rastura lažne dinare.
Marica je kapetanova ćerka, razmažena, ali buntovna: hoće da se uda iz ljubavi. Đoka (Đorđe Ristić) je njen dečko, pomoćnik u apoteci iz Pančeva, koji se u varoši, bez svoje krivice, pretvara u „sumnjivo lice". Marica i Đoka su jedini pozitivni likovi u komediji i predstavljaju težnju za slobodom i životom bez nametnute volje.
Glavna tema je ismevanje nesposobne, korumpirane i bahate vlasti. Činovnici ne traže istinu nego dokaze za sopstvene pretpostavke, a ceo „slučaj" nastaje iz pogrešno pročitanog telegrama. Druge teme su moralna degradacija i nepismenost birokratije, sukob ljubavi i roditeljskog autoriteta i odnos mladih prema starim vrednostima.
Važni motivi su otvaranje tuđih pisama (pokreće radnju i otkriva kapetanovu narav), šifrovani telegram koji činovnici pogrešno čitaju, „sumnjivo lice" koje se ispostavi kao običan mladić, kantar kao Žikina slika zakona koji se može nagnuti na bilo koju stranu i vlažna krpa na glavi kao simbol pijanstva i besmislenih svakodnevnih rituala.
Poruka dela je da su ljudi na vlasti najčešće ono što jesu tek kada im se vlast da: smešni, nesposobni i uplašeni. Nušić ismeva sistem u kome se pravda može nagnuti na željenu stranu, a komedija je i danas aktuelna jer su njeni tipovi lako prepoznatljivi.
Prvi čin ima petnaest, a drugi dvadeset tri scene, a kratke scene i brze replike daju komediji tempo. Komika nastaje iz nesporazuma (pogrešno pročitan telegram), kontrasta (kapetanova junačka poza i stvarni strah) i preterivanja. Nušić koristi i govor likova: kancelarijski žargon, izrazi iz zakona i „državničke" fraze služe da pokažu koliko je vlast ispražnjena.