Viljem Šekspir
Viljem Šekspir (1564–1616) bio je engleski dramski pisac, pesnik i glumac, koji se smatra najznačajnijim piscem engleskog jezika i jednim od najvećih književnika u istoriji. Rođen u Stratfordu na Ejvonu, u porodici rukavičara Džona Šekspira, odrastao je u obrazovanoj, ali ne previše bogatoj porodici. Oženio se Enom Hatavej 1582. godine, sa kojom je imao troje dece, a zatim se preselio u London, gde je počeo da se bavi pozorištem.
Šekspir je bio glumac, dramski pisac i suvlasnik pozorišne družine „Lord Chamberlain's Men", kasnije poznate kao „King's Men". Njegovo stvaralaštvo obuhvata oko 39 drama, 154 soneta i dve duge pripovedne pesme. Njegove drame se dele na tragedije („Hamlet", „Otelo", „Kralj Lir", „Makbet", „Romeo i Julija"), komedije („San letnje noći", „Na Tri kralja") i istorijske drame („Rikard III", „Henri V"). Šekspir je pisao na engleskom renesansnom jeziku, a njegov jezik je poznat po bogatstvu, metafori i dubini.
„Romeo i Julija" je napisana oko 1595. godine i jedna je od najpoznatijih ljubavnih tragedija u svetskoj književnosti. Šekspir se povukao u Stratford oko 1613. godine, gde je živeo do smrti 1616. Njegovo delo je prevedeno na sve svetske jezike i ostaje centralno za svetsku kulturu.
„Romeo i Julija" je tragedija o ljubavi dvoje mladih iz zavađenih porodica u Veroni. Porodice Montegi i Kapuleti su u dugogodišnjem sukobu, čiji uzrok niko više ni ne pamti. Njihova mržnja traje i izaziva nasilje na ulicama Verone. U ovom kontekstu, Romeo Montegi i Julija Kapuleti se zaljubljuju, i njihova ljubav postaje tragična žrtva porodičnog sukoba.
Radnja počinje uličnim tučom između sluge porodica Montegi i Kapuleti, koju prekida knez Verone, Eskal, koji objavljuje da će sledeći koji izazove nered biti pogubljen. U međuvremenu, Romeo je zaljubljen u Rozalinu, devojku koja ga ne želi. Njegovi prijatelji, Benkvolio i Merkucio, ubeđuju ga da dođe na maskenbal kod Kapuleta, kako bi zaboravi Rozalinu. Na balu, Romeo vidi Juliju i zaljubljuje se u nju na prvi pogled — Rozalina je zaboravljena.
Posle bala, Romeo se ušunja u vrt Kapuleta i čuje Juliju kako na balkonu izgovara čuvene reči: „O, Romee, Romee, zašto si ti Romeo?" Romeo se javlja, i njih dvoje izjavljuju ljubav. Uz pomoć Julijine dadilje i fra Lovre, oni se tajno venčavaju, nadajući se da će njihov brak pomiriti porodice.
Ali sudbina je protiv njih. Istog dana, Tibald, Julijin rođak, prepoznaje Romea na balu i izaziva ga na dvoboj. Romeo odbija da se bori, jer je sada Tibaldov rođak. Ali Merkucio, Romeov prijatelj, prihvata dvoboj i biva ubijen od Tibalda. Romeo, u besu, ubija Tibalda. Knez Verone osuđuje Romea na progonstvo iz Verone — što je za Romea i Juliju katastrofa, jer znači da ne mogu biti zajedno.
Julija je očajna. Njen otac, koji ne zna za tajni brak, odlučuje da je uda za grofa Parisa. Julija traži pomoć od fra Lovre, koji joj daje napitak koji će je staviti u stanje slično smrti na 42 sata. Plan je da Julija bude sahranjena u porodičnoj grobnici, a da je Romeo dočeka kada se probudi, i da pobegnu zajedno. Ali poruka koju fra Lovre šalje Romeu ne stiže — Romeo čuje samo da je Julija mrtva.
Romeo odlazi u Veronu, kupuje otrov od apotekara, i odlazi u grobnicu gde je Julija položena. Tamo vidi Juliju u stanju sličnom smrti, ali ne zna da je živa. On pije otrov i umire pored nje. Julija se budi, vidi mrtvog Romea i shvata šta se desilo. U očajanju, ona uzima Romeov bodež i probada se. Njih dvoje su mrtvi, zajedno u smrti, kao što nisu mogli biti zajedno u životu.
Na kraju, porodice Montegi i Kapuleti se pomire nad leševima svoje dece, shvatajući da je njihova mržnja ubila Romea i Juliju. Knez Verone izgovara čuvene reči: „Nema crnje priče od one o Juliji i njenom Romeu." Tragedija se završava pomirenjem, ali cenu su platile dve mlade živote.
Romeo je mladić iz porodice Montegi, oličenje strasti i romantične ljubavi. Na početku je zaljubljen u Rozalinu, ali njegova ljubav prema Juliji je dublja i istinitija. Romeo je impulzivan, emotivan i spreman na sve radi ljubavi. Njegova tragedija je u tome što on ne može da kontroliše svoje strasti, i što okolnosti ne idu u njegovu korist. On je oličenje mladosti, strasti i tragične ljubavi.
Julija je mlada devojka iz porodice Kapuleti, oličenje nevinosti, hrabrosti i odanosti. Ona je mlada, ali je snažna — ona bira ljubav nad porodicom, bira Romea nad Parisom, i na kraju bira smrt nad životom bez Romea. Julija je hrabrija od Romea — dok on često pada u očaj, ona deluje odlučno. Njena tragedija je u tome što je žena u patrijarhalnom svetu, gde ne može da bira muža, ali ona bira, i plaća životom.
Fra Lovre je franjevački monah koji venčava Romea i Juliju, nadajući se da će njihov brak pomiriti porodice. On je dobronameran, ali njegovi plani propadaju. Fra Lovre je oličenje religiozne mudrosti, ali i nemoći — on pokušava da pomiri svet, ali ne uspeva. Njegova uloga je ključna, jer on daje Juliji napitak, ali i ne uspeva da obavesti Romea.
Merkucio je Romeov prijatelj, oličenje duhovitosti, energije i mladalačke nemiri. On je duhovit, ciničan i neustrašiv. Njegova smrt je preokret romana — ubija ga Tibald, i Romeo u besu ubija Tibalda, što vodi u progonstvo i u tragediju. Merkucio je lik koji ne pripada ni jednoj porodici, ali strada zbog sukoba koji nije njegov.
Tibald je Julijin rođak, oličenje mržnje i nasilja. On je nasilan, ponosan i ne prašta. Njegov sukob sa Romeom vodi u smrt Merkucija i u njegovu smrt. Tibald je oličenje mržnje koja traje između porodica, i on je žrtva te mržnje koliko i zločinac.
Dadilja je Julijina dadilja, oličenje materinske ljubavi i prostoumne dobrote. Ona voli Juliju i pomaže joj u ljubavi sa Romeom, ali je i nespretna i neodlučna. Njena uloga je da bude most između Julije i sveta, ali i da pokaže kako obični ljudi pate zbog sukoba elita.
Središnja tema drame jeste ljubav i nasilje. Šekspir pokazuje da ljubav može da bude i najlepša i najopasnija stvar na svetu. Ljubav Romea i Julije je čista, strastvena i istinita, ali je u svetu nasilja ona osuđena na propast. Šekspir sugeriše da ljubav ne može da opstane u svetu mržnje, i da mržnja uništava i ono najlepše.
Motiv mržnje i osvete je ključan. Porodice Montegi i Kapuleti su u sukobu čiji uzrok niko više ne zna, ali mržnja traje i izaziva nasilje. Šekspir pokazuje da je mržnja nasleđena, da se prenosi kroz generacije, i da na kraju uništava i one koji je nasleđuju. Rome i Julija su žrtve te mržnje, i njihova smrt je jedini način da se mržnja prekine.
Motiv sudbine i slučaja provlači se kroz celi dramu. Rome i Julija su „zvezda-ukleti ljubavnici" — sudbina je protiv njih. Poruka koja ne stiže, susret sa apotekarom, vreme — sve je protiv njih. Šekspir sugeriše da je sudbina neumoljiva, i da ljubav ne može da je pobedi. Ali on takođe pokazuje da su ljudske odluke — Tibaldov bes, Romeova osveta, žurba — ono što vodi u tragediju.
Motiv mladosti i starosti je kontrast. Rome i Julija su mladi, strastveni, spremni na sve. Stariji — porodice, knez, fra Lovre — su obazrivi, oprezni, ali i nemoćni. Šekspir pokazuje da mladost gori, ali i da strada, dok starost posmatra i ne uspeva da zaustavi tragediju.
Motiv svetla i tame je simboličan. Julija je „sunce", Romeo je „balkon na istoku". Njihova ljubav je svetlost u svetu mržnje. Ali svetlost je i kratka — kao munja, kao zvezda. Šekspir sugeriše da je ljubav svetlost koja kratko traje, ali koja je jača od tame.
Glavna poruka dela jeste da ljubav je jača od mržnje, ali je mržnja može uništiti. Šekspir poručuje da mržnja između ljudi vodi u propast, i da su najveće žrtve oni koji su najneviniji — mladi, koji su rođeni u svet mržnje koji nisu izabrali. Rome i Julija su simbol ljubavi koja pobeđuje mržnju, ali samo u smrti. Njihova tragedija je poziv na pomirenje, na prevazilaženje mržnje, jer cena mržnje je uvek previsoka. „Romeo i Julija" je himna ljubavi i upozorenje protiv mržnje.