Antoan de Sent Egziperi
Antoan de Sent Egziperi (1900–1944) bio je francuski pisac, avijatičar i mislilac, jedan od najomiljenijih autora XX veka. Rođen u Lionu, u aristokratskoj porodici, školovao se u Švajcarskoj i Parizu. Celog života je bio avijatičar — leti nad Saharom, Andima i Sredozemljem, a njegova avijatičarska iskustva postala su temelj njegove književnosti.
Sent Egziperi je pisao romane i eseje u kojima je objedinjava avijatičarsko iskustvo sa dubokim filozofskim promišljanjem o čoveku, životu i smislu. Njegova najpoznatija dela su „Zemlja ljudi", „Ratni pilot" i „Mali princ" (1943), napisan u egzilu u Njujorku tokom Drugog svetskog rata. Sent Egziperi je nestao 1944. godine, prilikom izviđačkog leta nad Sredozemljem. Njegov avion nikada nije pronađen, a „Mali princ" postao je jedan od najčitanijih i najprevodjenijih knjiga na svetu.
„Mali princ" je pripovest o susretu pilota čiji je avion pao u pustinji Sahare i malog dečaka — Malog princa — koji mu se pojavi i traži da mu nacrta ovcu. Pilot, zbunjen, postepeno saznaje da Mali princ dolazi sa malog asteroida B-612, gde živi sam sa tri vulkana i jednom ružom.
Kroz razgovor sa pilotom, Mali princ priča o svom putu po planetama. Na svakoj planeti sreo je po jednog odraslog: kralja bez podanika, taštog čoveka, pijanca koji pije da zaboravi sramotu, biznismena koji broji zvezde i misli da ih poseduje, lampara koji besmisleno pali i gasi lampu, i geografa koji ne putuje. Svaki od tih likova je satiričan prikaz odraslog sveta — punog taštine, ambicije, besmisla i praznine.
Na Zemlji, Mali princ sreće zmiju koja mu obećava da ga može vratiti na njegovu planetu „udaljenošću koju ne možeš ni zamisliti". Zatim sreće lisicu koja ga uči najvažnijoj lekciji: „Možeš videti jasno samo srcem. Ono što je suštinski važno, očima je nevidljivo." Lisica ga uči da pripadanje dolazi kroz vreme i ljubav — ruža koju je voleo na svojoj planeti je jedinstvena upravo zato što je on pripada njoj.
Mali princ shvata da je njegova ruža, iako izgleda kao hiljade drugih ruža, jedinstvena jer je on nju voleo, negovao i pripadao joj. Na kraju, on odlučuje da se vrati svojoj planeti, i to čini tako što dozvoljava zmiji da ga ujede — jer je njegovo telo preteško da bi ga ponela. Pilot ostaje sam u pustinji, sa uspomenom na Malog princa i na lekciju koju mu je dao: da je ljubav i pripadanje ono što daje smisao životu.
Mali princ je dete koje vidi svet srcem, ne očima. On je nevin, radoznao i pun ljubavi, ali i tužan — jer shvata da su odrasli izgubili sposobnost da vide ono što je važno. Njegovo putovanje je putovanje duše koja traži smisao, i koja ga nalazi u ljubavi prema ruži. Mali princ je oličenje dečje mudrosti koju odrasli zaboravljaju.
Pilot je narator i odrasli koji je, kroz susret sa Malim princem, ponovo učio da vidi srcem. On je oličenje odraslog koji je zaboravio detinjstvo, ali ga Mali princ podseća. Pilot je posrednik između sveta odraslih i sveta dece.
Ruža je lik koji nije prisutan, ali je svuda. Ona je oličenje voljene osobe — tašte, zahtevne, krhke, ali jedinstvene jer je voljena. Ruža je simbol ljubavi koja se ne meri lepotom, već pripadanjjem.
Lisica je mudri lik koji uči Malog princa najvažnijoj lekciji: da je ljubav vreme koje posvetiš nekome, i da pripadanje dolazi kroz negu i odgovornost. Lisica je oličenje mudrosti koja dolazi kroz iskustvo.
Stanovnici planeta — kralj, tašti čovek, pijanac, biznismen, lampar, geograf — su satirični likovi koji predstavljaju različite tipove odraslih. Svaki je zarobljen u sopstvenu iluziju i ne vidi dalje od nje. Oni su ogledalo u kome se ogleda svet odraslih.
Središnja tema je ljubav i pripadanje kao izvor smisla. Mali princ uči da je ruža jedinstvena ne zato što je drugačija, već zato što je voljena. Sent Egziperi pokazuje da smisao života ne dolazi od posedanja, moći ili ugleda, već od ljubavi i odgovornosti prema onome što volimo.
Motiv detinjstva kao izgubljene mudrosti je ključan. Odrasli u romanu su izgubili sposobnost da vide suštinu — oni vide brojeve, ugled, moć, ali ne vide ljubav, prijateljstvo, radost. Mali princ je podsećanje na to da je detinjstvo stanje duha koje treba sačuvati.
Motiv videti srcem je srž filozofije dela. „Možeš videti jasno samo srcem. Ono što je suštinski važno, očima je nevidljivo." Ta rečenica je srž poruke knjige — da su najvažnije stvari u životu one koje ne možemo dodirnuti ni izmeriti, ali koje daju smisao.
Glavna poruka dela je da je ljubav i odgovornost prema voljenom ono što daje smisao životu. Sent Egziperi nas podseća da je svet pun stvari koje izgledaju istovetno, ali da je svaka od njih jedinstvena ako je voljena. „Mali princ" je himna ljubavi, prijateljstvu i dečjoj mudrosti koja traje.