Kaljavi konj

Vesna Aleksić je savremena srpska književnica koja piše za decu i mlade. Rođena je 1958. godine, a književnim radom bavi se od 1987. Poznata je po romanima „Mesečev dečak", „Zvezda rugalica", „Ja se zovem Jelena Šuman" i „Marija Modiljani". Dobitnica je Zmajeve nagrade za doprinos savremenom stvaralaštvu za mlade.

„Kaljavi konj" je knjiga u kojoj autorka prepričava mitove Starih Slovena na način koji je blizak današnjem čitaocu. Zbog toga je ova knjiga domaća lektira za šesti razred osnovne škole.

„Kaljavi konj" je zbirka priča zasnovanih na mitologiji, običajima, obredima i verovanjima Starih Slovena, onih naroda od kojih potiču i Srbi. Priče se prate kroz godinu, od proleća do zime, a svaki mesec je posvećen jednom bogu ili boginji. Prema školskim materijalima, redosled je sledeći: april (Vesna), maj (Jarovit), jun (Svetovid), jul (Lada), avgust (Perun), septembar (Živa), oktobar (Veles), novembar (Radgost), decembar (Voden), januar (Svarog), februar (Stribog) i mart (Baba).

Slovenska mitologija je slabije očuvana od grčke, rimske ili egipatske, pa knjiga pomaže da upoznamo verovanja naših predaka. Mit je priča o događajima u kojima deluju natprirodna i božanska bića, a mitovi često objašnjavaju prirodne pojave i postanak sveta. Stari Sloveni bili su politeisti, odnosno verovali su u više bogova.

Stvaranje sveta. Vrhovni bog Svarog stvara zemlju i u nebeskoj kovačnici kuje sve što se na njoj nalazi. Kada udari čekićem po vrhovima planina, od varnica nastaju ostali bogovi. Svaki od njih dobija svoje zaduženje, a zajedno se staraju o prirodi, godišnjim dobima i životu ljudi.

Prvi ljudi. Svarog stvara prvog čoveka od hrasta, a prvu ženu od lipe, i daje im zadatak da rađaju decu i nasele zemlju. Zato se u slovenskom verovanju hrast smatra svetim drvetom, a ljudi su se bogovima najčešće molili u prirodi, ispred hrasta, a ne samo u hramovima.

Suđaje i godišnja doba. Tri vile zvane Suđaje proriču sudbinu novorođenoj deci. Stari Sloveni nisu voleli zimu, pa su pesmama i igrama prizivali dolazak boginje Vesne. Ona se najavljuje prvim lastama, maslačkom i zvončićima. U knjizi se pominju i zmajevi, dobra bića koja donose kišu za useve, i ale, zla bića koja donose grad.

Beli konj Vidan. Vidan je beli konj boga Svetovida, kojeg može da jaše samo on. Konj proriče ishod bitaka: ako ga uveče puste iz štale, a ujutru se vrati kaljav, to je znak da dolazi rat. Ako se spotakne na levu nogu, to znači poraz, a ako krene desnom, pobedu. Odatle je i naslov knjige, koji pokazuje koliko su Sloveni verovali znamenjima.

• Svarog: vrhovni bog, stvoritelj sveta, koji u nebeskoj kovačnici kuje sve na zemlji.
• Stribog: bog vazduha i vetrova.
• Vesna: boginja proleća.
• Jarovit: bog prolećnog izobilja, rasta i ratnika.
• Svetovid: bog rata i pobede.
• Lada: boginja leta, ljubavi i braka.
• Perun: bog neba i gromova.
• Živa: boginja vinove loze, šume, dece i potomstva.
• Veles: bog koji čuva krupnu rogatu stoku.
• Radgost: bog doma, kuće i ukućana.
• Voden: bog vode.

Svarog je središnji lik knjige: stvoritelj i kovač, oličenje stvaranja i reda u svetu. Iz njegove kovačnice potiču bogovi i ljudi. Svetovid je bog rata i pobede, a njegov beli konj Vidan je prorok koji nagoveštava ishod bitaka. Vesna je boginja proleća koja donosi nadu i obnovu posle zime. Suđaje su vile koje određuju sudbinu čoveka još pri rođenju.

Ostali bogovi predstavljaju različite delove života: vetar, vodu, stoku, dom, ljubav, šumu i potomstvo. Tako se u knjizi prirodne pojave i ljudske delatnosti objašnjavaju kroz likove bogova, a čitalac vidi kako su Sloveni mislili o svetu oko sebe.

Glavna tema je svet Starih Slovena i njihov odnos prema prirodi. Bogovi upravljaju godišnjim dobima, vetrovima, vodom i stokom, pa je priroda u knjizi sveta i živa. Druge teme su sudbina (Suđaje), rat i pobeda (Svetovid i Vidan) i odnos ljudi prema bogovima koji se iskazuje obredima i molitvama.

Važni motivi su hrast i lipa kao prvi ljudi, varnice i čekić u kovačnici, lastavice, maslačak i zvončići kao znaci proleća, beli konj i njegova kaljavost kao predskazanje, kao i smena godišnjih doba.

Poruka knjige je da je mit način na koji su ljudi nekada objašnjavali svet i njegove tajne, i da je važno poznavati verovanja svojih predaka da bismo razumeli sopstvenu kulturu i običaje. Knjiga uči i da je čovek deo prirode, a ne njen gospodar.

• Mit je priča o događajima u kojima deluju natprirodna i božanska bića. Mitovi često objašnjavaju prirodne pojave, postanak sveta i bića.
• Mitologija je skup mitova jednog naroda. Najbolje su očuvane grčka, rimska i egipatska, a slovenska je očuvana slabije, ali je svaki narod imao svoje mitove.
• Politeizam je verovanje u više bogova, a monoteizam verovanje u jednog Boga. Zato se u politeizmu piše „bog Veles" malim slovom, a u monoteizmu „Bog" velikim.
• Totem je plemenski znak koji se poštuje, a kumir je predmet obožavanja.

Mnogi običaji koje i danas poznajemo imaju veoma duboke korene, a knjiga nam pokazuje kako su ljudi nekada mislili o godišnjim dobima, rađanju, stoci, kući i ratu. Poznato je da se u narodnoj tradiciji lik gromovnika Peruna često povezuje sa svetim Ilijom, a Veles, čuvar stoke, sa svetim Vlasijem, što pokazuje da su stara verovanja živela i posle prelaska na hrišćanstvo.

Dok čitaš, obrati pažnju na to kako pripovedačica objašnjava prirodne pojave preko bogova: vetar je Stribog, voda je Voden, proleće je Vesna. Pokušaj za svaki mesec da zapamtiš boga i njegovo zaduženje, a zatim sam napiši po jednu rečenicu o tome kako bi ta pojava izgledala u današnjem svetu. Takva vežba je najbolja priprema za razgovor na času.

• Kako je, prema knjizi, nastao svet i ko je stvorio ostale bogove?
• Od čega je Svarog stvorio prve ljude?
• Ko su Suđaje i čime se bave?
• Zašto se knjiga zove „Kaljavi konj" i šta je Vidan?
• Šta je mit, a šta politeizam?