Petar Kočić
Petar Kočić (1877–1916) jedan je od najvažnijih srpskih pisaca iz Bosne i Hercegovine. Rođen je u Stričićima kod Banje Luke, školovao se u Sarajevu, a studirao u Beču. Bio je pripovedač, dramski pisac i političar, a u borbi protiv austrougarske uprave zalagao se za prava seljaka. Umro je 1916. godine u Beogradu.
U književnosti je ostao upamćen po snažnom, slikovitom i duhovitom prikazu života bosanskog sela. Najpoznatija dela su mu satirična pripovetka „Jazavac pred sudom" i pripovetke „Jablan" i „Kroz mećavu". Kočić piše jezikom koji je blizak narodnom govoru, a pripovetke su mu pune prirode, humora i otpora prema nepravdi.
„Jablan" je kratka pripovetka objavljena 1902. godine. Radnja se događa u bosanskom selu u vreme austrougarske okupacije. Priča je jednostavna i teče hronološki, od večeri uoči megdana do same borbe sutradan. Zbog simbolike je često tumačimo kao parabolu, u kojoj se iza događaja između životinja krije priča o odnosu naroda i vlasti.
Uveče, u sumrak i tišini, dečak Lujo leži u travi i pase svog bika Jablana. Deli sa njim užinu, miluje ga i razgovara s njim kao s čovekom, moleći ga da dobro jede i da sutra izdrži. Sutradan će se Jablan nadmetati sa Rudonjom, carskim bikom, jer je knez konačno dozvolio megdan. Lujo se raduje pobedi, a istovremeno strahuje da ne izgubi druga.
Noć provodi pored Jablana. Ujutru selo je puno života, a vrane koje slete na kukuruze nagoveštavaju veliki događaj, što Lujo ne primećuje. Dečak vodi Jablana do kneževe kuće, gde se okupilo mnogo ljudi. Kada ugleda Rudonju, čini mu se da je veći i jači od Jablana. Jedni ga bodre, drugi obeshrabruju, a poljar ga dodatno plaši. Lujo ipak ostaje uz svog druga i pred ljudima krije strah.
Bikovi se sukobljavaju rogovima. U presudnom trenutku Jablan se spušta i podhvata Rudonju ispod vrata. Rudonja je teško povređen, a knez viče da se zaštiti, ali ne prekida borbu. Lujo je srećan, a Jablanova rika odjekuje do planinskih vrhova. Pobeda je radosna, ali pisac podseća i na cenu nasilja, jer je protivnik teško ranjen.
Lujo je dečak sa žućkastom kosom i pegama. Nežan je prema Jablanu, hrani ga, deli s njim užinu i oslovljava ga od milja, a ujedno je ponosan i prkosan. Pred ljudima tvrdi da se ne boji, ali nasamo moli Jablana da mu ne zameri ako strada. Nema nikog svog, pa mu je bik gotovo sve.
Jablan je Lujin vo, narodski bik, najjači u selu i okolini. Snažan je, hrabar i ponosan. U priči predstavlja običan narod koji se ne da. Rudonja je carski bik, što znači da nosi oznaku vlasti, i predstavlja austrougarsku upravu. Deluje veći i moćniji, ali ga Jablan savlada veštinom.
Knez daje dozvolu za nadmetanje i predstavlja lokalnu vlast. Poljar plaši dečaka pred borbu, a okupljeni ljudi prate događaj uzvicima i čine seosku zajednicu.
Glavna tema je otpor slabijeg moćnijem. Jablan, bik običnog seljaka, pobeđuje carskog bika, a to se čita kao pobeda naroda nad moćnom vlašću. Druge teme su dečakova ljubav prema životinji, strah od gubitka, prkos i hrabrost mladih, kao i vezanost čoveka za zemlju na kojoj živi.
Važni motivi su megdan (javna borba i lični trenutak za Luju), hrana i nega kojima se pokazuje bliskost, priroda (sumrak, tišina, jutarnja idila, vrane na poljima) i strah koji se skriva iza hrabrosti.
Poruka dela je da prkos i vera u sebe i u prijatelja mogu da pobede i naizgled nadmoćnog protivnika. Pripovetku možemo čitati na dva načina: kao toplu priču o dečaku i njegovom biku, i kao parabolu o borbi naroda protiv tuđinske vlasti. Ova dva čitanja se ne isključuju.
Kočić gradi priču od kontrasta: noćna tišina i jutarnja vreva, dečakova nežnost i prkos, naizgled slabiji i naizgled jači bik. Opisi prirode prate Lujino raspoloženje, a na kraju se ritam ubrzava kratkim rečenicama koje dočaravaju sudar i uzvike. Pripovetka je kratka i jasno komponovana, što je karakteristika parabole.
Pripovetka ima jasnu kompoziciju. U uvodu upoznajemo Luju i Jablana uveče pred megdan, zaplet je dečakova strepnja tokom noći i jutra, vrhunac je sama borba bikova, a rasplet Jablanova pobeda i Lujina radost. Sve se događa u kratkom vremenu, od sumraka do sutrašnjeg prepodneva, zbog čega je radnja zgusnuta i napeta.
Da bismo razumeli simboliku, treba znati u kakvom je vremenu Kočić pisao. Austrougarska je Bosnu i Hercegovinu zauzela 1878. godine, a seljaci su živeli pod novim porezima, strogim činovnicima i žandarima. Kočić je i sam bio protivnik te vlasti i kao pisac i kao političar, pa u priči o Jablanu i Rudonji prepoznajemo sliku običnog naroda i moćne uprave. Priča se ipak čita i bez tog znanja, jer je ljubav jednog dečaka prema biku razumljiva svakome.
Kada pričaš o „Jablanu", dobro je da pomeneš oba nivoa: dečakovu toplu priču i simboličko značenje. Pomeni da je Lujo nežan i prkosan u isto vreme, da Kočić koristi poređenja, epitete i personifikacije kada opisuje bikove i prirodu i da jezik pripovetke ima narodski ton. Ako te nastavnik pita o poruci, reci da je pobeda slabijeg moguća kada ga vodi vera, ljubav i hrabrost, ali i da pisac ne zaboravlja da je protivnik povređen.