Dnevnik Ane Frank

Ana Frank (1929–1945) rođena je u Frankfurtu, u Nemačkoj, u jevrejskoj porodici. Kada su nacisti došli na vlast 1933. godine, porodica Frank se preselila u Amsterdam, u Holandiju, nadajući se da će tamo biti bezbedna. Ali kada je Nemačka okupirala Holandiju 1940. godine, Jevreji su počeli da bivaju progonjeni.

Ana je dobila dnevnik za svoj trinaesti rođendan, 1942. godine, i počela da piše u njega ubrzo pre nego što se porodica sakrila u zadnjoj zgradi na Prinsengrahtu. Dnevnik je vodila do avgusta 1944. godine, kada je porodica otkrivena i deportovana u logore. Ana je umrla u logoru Bergen-Belsen 1945. godine, samo nedelje pre oslobođenja. Njen otac, Oto Frank, jedini je preživeo, i posle rata objavio njen dnevnik, koji je postao jedan od najčitanijih knjiga na svetu — svedočanstvo o Holokaustu kroz oči devojčice.

„Dnevnik Ane Frank" je stvarni dnevnik koji je Ana Frank vodila od juna 1942. do avgusta 1944. godine, dok je sa porodicom i još četiri ljudi bila sakrivena u zadnjoj zgradi u Amsterdamu, da bi izbegla nacistički progon Jevreja. Dnevnik je pisan u obliku pisama izmišljenoj drugarici Kiti, kojoj Ana poverava svoje misli, strahove i nade.

Ana opisuje svakodnevni život u skrovištu — teskobu, strah od otkrića, sukobe između ukućana, nestašicu hrane, buku i nemogućnost izlaska. Ali kroz tu teskobu, Ana piše i o sebi — o svojim osećanjima, odrastanju, prvim ljubavima, odnosu sa majkom, želji da bude pisac. Njen dnevnik je istovremeno svedočanstvo o progonu i portret devojčice koja odrasta u nesvakidašnjim okolnostima.

Kroz dnevnik pratimo Anino sazrevanje — od povučene, bučne devojčice koja se sukobljava sa majkom, do duboke, osetljive mlade žene koja shvata složenost života i ljudskih odnosa. Ana piše o ljubavi prema Piteru, sinu porodice koja se sakrila sa njima, o svojim religioznim sumnjama, o nadi da će rat završiti i da će izaći u svet.

Dnevnik se završava 1. avgusta 1944. godine. Tri dana kasnije, skrovište je otkriveno, a ukućani deportovani. Ana je poslata u Auschwitz, a zatim u Bergen-Belsen, gde je umrla od tifusa 1945. godine. Dnevnik je sačuvan, i posle rata objavljen, postavši glas miliona koji nisu imali prilike da ga podignu.

Ana Frank je glavni lik i narator. Ona je inteligentna, osetljiva, bučna, ali i duboka. Njeno odrastanje u skrovištu je srž dnevnika — ona postaje pisac, mislilac i mlada žena u uslovima koji to ne dozvoljavaju. Ana je oličenje nade i ljudskosti u najmračnijem vremenu.

Oto Frank, Anin otac, je stabilnost porodice. On je blag, mudar i pun ljubavi. Ana je najbliža sa njim — on je njen oslonac. Oto je jedini koji je preživeo, i on je objavio dnevnik, ispunjavajući Aninu želju da bude pisac.

Edith Frank, Anina majka, je tiha i povučena. Anin odnos sa njom je složen — Ana je doživljava kao hladnu i nespremnu da je razume. Kroz dnevnik vidimo kako taj odnos postepeno sazreva, ali ostaje bolan.

Margo Frank, Anina starija sestra, je tiha, pametna i poslušna. Ana je često poredi sa sobom, osećajući se manje vrednom. Ali kroz dnevnik vidimo da Ana postepeno shvata da je Margo dublja i slojevitija nego što je mislila.

Piter van Daan je dečak iz porodice koja se sakrila sa Frankovima. Ana ga u početku ne podnosi, ali kasnije razvija simpatije prema njemu. Njihov odnos je Anin prvi ljubavni doživljaj, i ključni deo njenog odrastanja.

Središnja tema je odrastanje u vremenu progona. Anin dnevnik je istovremeno priča o devojčici koja odrasta i svedočanstvo o Holokaustu. Ana piše o ljubavi, strahu, nadi — o univerzalnom iskustvu odrastanja, ali u nesvakidašnjim okolnostima.

Motiv straha i skrivanja je svuda prisutan. Ana i njeni ukućani žive u stalnom strahu od otkrića, u teskobi zatvorenog prostora. Taj strah je oličenje straha svih Jevreja u vreme Holokausta.

Motiv nade i vere u dobro je ključan. Uprkos svemu, Ana veruje u dobro čoveka. Njena čuvena rečenica: „Uprkos svemu, ja i dalje verujem da su ljudi duboko dobri u srcu" je srž njene poruke. Ana ne gubi veru u ljudskost, čak ni u najmračnijem vremenu.

Glavna poruka dela je da je čovek, čak i u najmračnijem vremenu, sposoban za nadu, ljubav i veru u dobro. Ana Frank nas podseća da je svaki život dragocen, i da je svaki glas koji je ućutkan gubitak za čovečanstvo. Njen dnevnik je himna životu i optužba protiv mržnje. Ana nam poručuje da, uprkos svemu, ne smemo izgubiti veru u ljudskost.